Да ли је тајна Кеопсове пирамиде  коначно откривена?

             За Кеопсову пирамиду су везане многе занимљивости – од тога да положај пирамида у Гизи ( Кеопсова, Кефренова и Микеринова) одговара положају сазвежђа Орион ( веровали су да њихови преци долазе одатле), до тога да димензије саме Кеопсове пирамиде представљају удаљеност Земље до Месеца и Сунца у одређеној сразмери.

             Велика пирамида је једна од најважнијих грађевина древног Египта и једино од 7 светских чуда старог века које још увек постоји. Поред тога што више не садржи своју првобитну облогу од белог кречњака, овој пирамиди такође недостаје врх са којим је она била виша за 9 метара, те се вековима се нагађало о томе шта је било на врху пирамиде.

            Недавно се  појавила још једна теорија која је изазвала огромну пажњу у научним круговима.

            Истраживања познатог шпанског архитекте Мигела Перез-Санчеза, која су трајала преко 10 година, омогућила су му да помоћу тродимензионалних компјутерских модела са великом тачношћу реконструише Кеопсову пирамиду, након чега је закључио да се на њеном врху налазила лопта пречника два метра!

           Овај научник је објавио своје откриће у оквиру  докторске тезе, објашњавајући да су анализе показале да је Кеопсова пирамида била „енциклопедија“ знања из области математике, геометрије, геодезије и астрономије. То потврђују и чињенице у наставку текста.

           Мигел Перез Санчез сматра да су древни Египћани поставили сферу на врх пирамиде као симбол Хорусовог ока и да је она била пречника 2,71 метар, што је тачна вредност броја е. Сфера је вероватно постављена у знак обожавања Сунца и  звезде Сиријус  која се повезује са богињом Изидом ( помоћу ове звезде су одређивали када ће доћи до изливања Нила, а и календар су направили пратећи њено кретање).

           Поред тога што су истраживачи открили да се на врху пирамиде налазила сфера,  анализе су показале да нагиб  износи 51,84°, затим да обим  платформе на којој била постављена сфера има вредност броја π метара, као и да највиша тачка пирамиде износи 277,778  лаката ( јединица за дужину у Старом Египту).           

            Првобитна површина пирамиде, која је сада руинирана, износила је 100.000 умножака броја π и то 3.000 година пре него што  је постао познат као Лудолфов број.

            Познато је да су древни Египћани поседовали огромно научно знање -  разумели  су теорему која је касније постала позната као Питагорина,  познавали су вредност броја π до шесте децимале, али и вредност броја е.

           Употреба геодезије при изградњи Велике пирамиде је потврђена на основу сексагесималног система (система са основом 60). Маса пирамиде се процењује на 5.955 000 тона. Тај број помножен са 108 представља процену масе Земље ( овде се мора додати да постоје и друге процене масе пирамиде -  6.300 000 тона).

            На крају, Мигел Перез-Санчез наводи да Сфинга која се налази у близини пирамида у Гизи, није направљена у исто време кад и пирамиде, већ да ју је саградила нека ранија цивилизација око 8.000 година пре нове ере, али ова тврдња још увек остаје  у домену шпекулација.

            Ова  истраживања ће свакако покренути  нове  расправе о Кеопсовој пирамиди, и још једном показати да постоје многа питања из прошлости  на која ће ова  или неке будуће генерацје истраживача можда наћи одговоре.

                      Након дугих прититсака, праћених  чак ултиматумом југословенској влади, Југославија је приступила Тројном пакту 25.марта 1941.године. Реакција у војном врху, али и у народу, је била неочекивано оштра – народ је већ 27.марта демонстриртао  улицама градова, а војска је извршила државни удар и збацила владу Цветковић – Мачек.

                Хитлер је, прилично разгневљен, издао наредбу за напад на Југославију.

               План напада на Југославију је добио шифровано име ,,Директива бр.25“ и надовезивао се на план напада на Грчку под кодним знаком ,,Марита“. Немци су били добро упознати са приликама у земљи и војсци. Разједињено југословенско друштво погођено унутрашњом политичком кризом, оптерећено растућим националистичким и сепаратистичким тежњама доводило је у питање покушај  мобилизације. Код једног дела несрпског становништва борба за одбрану Југославије није се могла очекивати. Немци су рачунали да ће Хрвати приликом напада бити на немачкој страни, а за узврат, преко усташке емиграције гарантован им је прикладан политички поредак и стварање независне државе.Уз то неупоредиво мање бројно стање и скромне техничке могућности југословенске војске обезбеђивали су надмоћнијој немачкој војној сили лаку победу. Из тих разлога стратегија напада на Југославију је била релативно једноставна. Ради задавања озбиљног психолошког ударца, за почетак ратних операција предвиђено је брутално бомбардовање Београда и других градова. Душан Симовић у страху да Немцима не да повода за напад издао је наређење за општу мобилизацију тек 3. априла. Истог дана проусташки организован ваздупловни капетан Владимир Крен је из Загреба пребегао у Аустрију са плановима ваздушне одбране и летачким распоредом југословенског ваздухоловства.